Današnji štitnici se prave od snažnog sunđera koja je sposobna da apsorbuje udar i koja je prekrivena čvrstom plastikom. Štitnici obično imaju i nitne i kopče kako bi se omogućilo podešavanje veličine. Novi štitnici imaju i ugrađen sistem kojim se reguliše temperatura tela sportiste. Korišćenje tvrđih materijala kao što je metal bi pružilo veću zaštitu pri samom udarcu, ali bi postojala mogućnost povređivanja prilikom pada, a takvi štitnici bi bili i preteški pa bi usporavali kretanje sportista. Izuzetno je bitno određivanje veličine štitnika za svakog pojedinačnog sportistu. Mera za štitnik se uzima merenjem razmaka između plećki sportiste i dodavanjem dužine od oko jednog centimetra. Štitnike treba često menjati ukoliko se trpe česti udarci kako bi se osiguralo da sportista uvek nosi ispravne štitinike.

Dizajn štitnika zavisi i od pozicije i zadataka koje sportista treba da obavlja na terenu. Tako kvoterebekovi u američkom fudbalu nose lagane štitnike koji im omogućavaju lakše kretanje ruku. Za igrače na liniji skrima se koriste štitnici koji obezbjeđuju da ih protivnik ne može držati u tom delu jer mu ruka proklizava.

BODY SCULPTURE zaštita za ručni zglob sa palcem, BNS-420

Zaštita za ručni zglob, zatvorena šaka i palac, mogućnost pritezanja zgloba pomoću čičak kopče.