Opis proivoda:

PS3 Saints Row - The Third

Proizvođač: THQ

Datum izlaska: 01.01.2000.

Tokom godina, tvorci serijala Saints Row davali su sve od sebe da se što više distanciraju od etikete „GTA klon”. Svesni toga da neće uspeti da naprave „ozbiljniju” igru od Rockstarovog hita, Volitionov tim usmerio je Saints Row ka krajnjim granicama komedije apsurda. Ako se upustite u ovaj naslov sa predrasudama o tome šta ovakva igra mora da bude, sigurno ćete biti razočarani. Ako ste pak otvoreni za nove ideje, ako vam ova vrsta komedije odgovara ili ste već ljubitelj serijala, Saints Row: The Third će za vas gotovo trenutno postati jedna od najboljih igara ove godine. Genijalost koja stoji iza banalizacije, parodiranja i neozbiljnosti, kojih je ova igra dupke puna, mora se doživeti.

Ako niste upoznati sa mitologijom serijala, evo kratke istorije. U izmišljenom gradu Stilvoter u Mičigenu igrač postaje član bande, napreduje kroz redove i na kraju postaje vođa 3^{rd Street Saints. Druga igra} dešava se pet godina kasnije. Vaš lik (i u ovoj igri svi vas oslovljavaju samo sa Bos) budi se iz kome, beži iz zatvora, obnavlja Saintse i preuzima Stilvoter od korporacije Ultor i tri bande koje kontrolišu grad. To nas dovodi do početka trećeg dela. Saintsi su se spojili sa korporacijom Ultor i postali medijska imperija. Pirs snima reklame za vaše vlastito energetsko piće, Šondi je zvezda sopstvenog rijaliti šoua, a Džoni Utoka postao je medijska maskota bande. Samo je bilo pitanje vremena kada će neko poželeti da otme Saintsima ono za šta su se godinama borili. Taj „neko” je globalna kriminalna organizacija po imenu Sindikat. Nakon što odbijete da budete lakeji Sindikata i sledstvenog vatrenog obračuna, više niste u Stilvoteru nego u većem Stilportu. Uz to vam je ispražnjen i debeli bankovni račun. No, iako više niste na domaćem terenu, vreme je da se vratite korenima, preuzmete Stilport od tri bande koje ga kontrolišu i osvetite se Sindikatu. Džoni Utoka nije poginuo uzalud!

Mehanika igre tradicionalno se drži sandbox kanona, tj. i ovde imamo kombinaciju akcije i vožnje u trećem licu. Sem toga, na snazi je i klasičan model preuzimanja teritorija u gradu od suparničkih frakcija. Ono što izdvaja Saints Row iz gomile zombija koji pokušavaju da imitiraju GTA je preterivanje sa žanrovskim klišeima, nasiljem, seksom – sve je odvrnuto do daske. Saints Rowu ništa nije sveto, ništa nije tabu. Apsolutno sve je na tapetu za parodiranje. Na taj način stvorena je čudna, gotovo nadrealna atmosfera. Dok igrate ovu igru nećete pratiti opasnu, akcionu, krimi ili noir priču. Saints Row vam pruža nesvakidašnju priliku da svoj id pustite s lanca i uživate u posledicama. Dizajneri Volitiona su na oltaru beskompromisne zabave svesno žrtvovali realnost i konvencije – sa oduševljavajućim rezultatima. Totalna anarhija i antisocijalno ponašanje ne samo da su mogući nego su poželjni, jer vam svaka apsurdno destruktivna stvar koju radite donosi poštovanje u bandi.

Ovaj resurs, koji je u prethodnim delovima otključavao nove misije, sada funkcioniše kao iskustvo. Više respekta – veći nivo. Sa svakim nivoom otključavaju se nova unapređenja, kako vašeg lika tako i bande. Da biste ih aktivirali, morate da deo novca koji zarađujete potrošite na svaki mogući amoralan i kriminalan način. Novac trošite još i na kupovinu i unapređivanje oružja i vozila. Tu su i odela, šminka i modni dodaci, a sve to samo pomaže u podizanju reputacije. Pored misija koje prate otkačenu centralnu radnju, tu su i dodatne aktivnosti kojima možete da steknete poštovanje i novac, kao što su organizovani napadi na lokacije u vlasništvu protivničkih bandi ili jednostavno lutanje gradom i pravljenje nasumičnog haosa.

Sistem za dizajniranje sopstvenog lika je još jedan deo prepun kvalitetnog humora, a toliko je detaljan da samo u tom delu igre možete da se gubite satima. Ako ikada poželite da promenite fizički izgled ili pol svog lika, u Stilportu su plastični hirurzi koji će vam izaći u susret.

Muzika je jedina tradicionalna komponenta ovog žanra, koja je u Saints Rowu maksimalno ispoštovana. Na osam radio-stanica koje slušate dok ste u vozilima vrti se skoro dve stotine poznatih pesama, što modernih, što klasičnih, u najširem smislu. AI lutajućih prolaznika i dalje je epski glup kao u prethodnim delovima, ali na to možete da gledate na dva načina – s jedne strane, ma koliko problema i policije navučete na vrat, sve vam je oprošeno nakon samo nekoliko sekundi u skloništu; s druge strane, ako ste već rešili da u lep, sunčani suton provozate svoj drečavoljubičasti (i laserima naoružani) tenk kroz centar grada, onaj ko se ne skloni s puta je, realno, sam kriv.