Wolfenstein ps3

Žanr koji je obeležio poslednju deceniju dvadesetog veka na PC računarima je svakako FPS, popularne pucačine iz prvog lica (Doom, Quake, Half-Life...). U poslednje vreme, ove igre se probijaju i na konzolne platforme (Halo i razne multiplatformske pucačine), a sve je počelo 1992. godine igrom Wolfenstein 3D.

Danas je pred nama još jedan nastavak ove legendarne igre, u kom će igrači u ulozi B.J. Blazkowicza imati priliku da zaustave invaziju Himlerovih mračnih trupa. Jedinstven spoj drugog svetskog rata, magije, naučne fantastike i čistokrvne pucačine u kom će uživati svi ljubitelji dobrih igara.

Wolfenstein

Arheološki ostaci civilizacije Tula, koje specijalna služba SS-a proučava i koristi u cilju kreacije superoružja koje bi preokrenulo tok rata u korist Nemačke, pronađeni su na području fiktivnog nemačkog grada Izenštata, što Blaskowicza privlači kao komad emetalera rasnog pacova. Forma novog Wolfensteina nešto je drugačija u odnosu na prethodne igre (pa i na dominantni standard u FPS igrama): Izenštat je koncipiran kao nelinearno, mikrosandbox okruženje/čvorište, u kome imate izvesnu slobodu biranja misija koje preuzimate kontaktiranjem pripadnika dve antinaci frakcije u gradu.

Kreisau Circle (nemački la resistance) i Golden Dawn (ruski ilegalci sa akademskim interesom za okultno) nude vam seriju misija koje odmotavaju priču, od kojih su neke obavezne, a neke sasvim opcione. Ovo nipošto ne znači da igra liči na GTA ili Prototype: sloboda koju imate je minimalna, ograničavajući se (pored izbora misija, kojih ima srazmerno malo) pre svega na slobodu kretanja uskim gradskim uličicama i traganje za vrećama novca. Novac koristite za nadogradnju oružja na crnoj berzi i obaveštajnim podacima u formi logova koji donose literarne vinjetice koje produbljuju priču. Lokacije većine misija fizički su odvojene od Izenštata; ne predstavljaju deo osnovne celine, već se pojedinačno učitavaju kada preuzmete zadatak.

Pucačka akcija Wolfensteina predstavlja kombinaciju modernog enginea i arhaičnih šuterskih uzusa koji svedoče o autorskom trudu da akcija u igri ima snažan retro šmek. Blaskowiczeva akciona mehanika pošteđena je svih „novotarija” koje odmiču dalje od kretanja i pucanja uz mouselook (ne postoji ni „izvijanje” iz zaklona), uz izuzetak upotrebe Tula medaljona koji mu daje okultni borbeni edge u odnosu na vojnike Vermahta, SS-a i paranormalne naci abominacije.

Veil sposobnosti i vatreno oružje možete nadograđivati na crnoj berzi, trećoj frakciji koja ima ispostave na nekoliko lokacija u Izenštatu. Svako nadogradnja košta izvesnu sumu novca, koji u manjoj meri zarađujete prelaženjem misija, a u većoj pronalaskom vrećica koje su raštrkane po misijama i Izenštat hubu. Pored pulp-WWII priče, karikiranih Nemaca koji se deru „Halt, Ameriken” i padaju kao statisti u „Povratku otpisanih”, te oružja iz koga je zaista zabavno pucati, potraga za novcem predstavljaće bitan motivacioni faktor za igranjem glavnog i opcionog sadržaja. Izazivanje RPG „drajva” u igraču koji je očekivao običnu pucačinu jedan je od najboljih momenata u Wolfensteinu, bivajući elementom zbog kog ćete gotovo zaboraviti da igrate jednu sasvim standardnu, gotovo ispodprosečnu pucačinu.

Miodrag KUZMANOVIĆ, Svet Kompjutera